Dan državnosti

U Srbiji se slavi 15. februar – Dan državnosti, u znak sećanja na taj dan 1804. kada je u Orašcu počeo Prvi srpski ustanak za oslobodjenje od Turaka, ali i na isti dan 1835. godine, kada je proglašen prvi srpski Ustav koji je označio i početak savremene državnosti.

Foto: O. Bunić / RAS Srbija
Praznik Dana državnosti odredjen je odlukom Skupštine Srbije 2001. godine, a od 2012. godine taj dan praznuje se 15. i 16. februara.

Ovaj datum je jedan od najbitnijih u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije. Pored toga što je Dan državnosti, on je i Dan ustavnosti Srbije, kao i dan sećanja na početak Srpske revolucije (odnosno Prvog srpskog ustanka). Dan državnosti Srbije se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut. Stoga je Skupština Srbije 10. jula 2001. godine odlučila da Sretenje bude Dan državnosti.

15. februar 1804. počeo Prvi srpski ustanak i počela borba za oslobođenje od Turaka.
15. februar 1835. Skupština u Kragujevcu donela je Sretenjski ustav, prvi ustav Srbije, jedan od najmodernijih, najdemokratskijih i najliberalnijih ustava svog doba. Njime je u Srbiji ukinut feudalizam (među prvima u Evropi) i ujedno je predstavljao najistočniji odblesak Francuske revolucije.

U narodu se verovalo da na Sretenje počinje prelazak iz zime u proleće. Obično se kaže da ako je na Sretenje oblačno – onda će kraj zime biti lep, a ako je vedro, biće hladan i vetrovit.

Po crkvenoj doktrini, na Sretenje je Bogorodica, četrdesetog dana od rođenja Isusa Hrista, otišla u hram da prinese žrtvu i tamo srela starca Simeona koji je u malom Isusu prepoznao Spasitelja. Taj susret malog Isusa i pravednog starca je hrišćanski praznik – Sretenje Gospodnje. Praznik Sretenje prosla

Preuzeto sa blic.rs